1.语言简介
克罗地亚语(原：hrvatski jezik，英语：Croatian language)属印欧语系斯拉夫语族南斯拉夫语支，属于同一语支的语言有塞尔维亚语、波斯尼亚语、保加利亚语、斯洛文尼亚语等。克罗地亚语是克罗地亚共和国(Republika Hrvatska)的官方语言，同时也是欧盟的官方语言之一。它和塞尔维亚语、波斯尼亚语、黑山语差异极小，语法上的差异微乎其微，主要的差异在发音和词汇上。
克罗地亚语使用以拉丁字母为基础的文字，文字由语言学家柳德维特·盖伊(Ljudevit Gaj)在19世纪30年代根据该地区同行的拉丁字母并参考捷克语创制而成。1830年由他编写的第一部克罗地亚正字法面世，克罗地亚语书名为“Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisaňa(克罗地亚-斯拉夫语简明正字法)”，和现代的正字相比[ɲ]写的是“ň”而不是“nj”，而“ň”也是捷克语字母，发音和克罗地亚语“nj”相同。
克罗地亚足球运动员Niko Kranjčar
2.名词
克罗地亚语名词有性、数、格的变化，变化规则比较复杂。
2.1 性
判断名词的性有两个基本标准，一是自然属性，二是名词原形的词尾。阳性名词大多以辅音字母结尾;阴性名词大都以-a结尾，少部分以辅音结尾;中性名词则多以-e和-o结尾。例如：
阳性：jezik语言、brat兄弟、muž丈夫、mladić小伙子、lijek药、dan日子、sat钟表/时间
阴性：pjesma诗歌、sestra姐妹、žena妻子、studentica女大学生、knjiga书、stvar东西/事情、večer夜晚
中性：mlijeko牛奶、dijete孩子、brdo山丘、znanje知识、jezero湖泊、selo村庄、lice脸、sunce太阳
一些名词可通过改变词尾变性。例如：
prijatelj男性朋友 - prijatelja女性朋友
student男大学生 - studentica女大学生
Hrvat克罗地亚男人 – Hrvatica克罗地亚女人
2.2 数
名词有单数和复数之别，还有部分名词有特殊的集合名词形态。复数词缀主要有-i、-a、-e三种。添加时部分词干会发生音变、增音、异干等现象。以下仅列出主格：
razred教室 – razredi许多教室
polje场地 – polja许多场地
škola小学 – škole小学们
seljak农民 – seljaci农民们
stol桌子 – stolovi许多桌子
sin儿子 – sinovi儿子们
smijeh笑声 – smjehovi许多笑声
muž丈夫 – muževi丈夫们
grad城镇 – gradovi许多城镇
vrijeme时间 – vremena许多时间
drvo树 – drveta许多树
čovjek人 – ljudi众人
部分名词加特定词缀后变成集合名词。例如：
cvijet花 – cvijeće各种花卉
list树叶 – lišće各种树叶
momče小伙子 – momčad运动队(该词也可以作momče的复数，比较特别)
集合名词本身为单数名词也可以再加复数词缀，上述两词的复数形式是：cvijeća、lišća。
2.3 格
克罗地亚语有主格、属格、与格、宾格、呼格、位格和具格。以下仅举几个词作为代表：
prozor窗，阳性
格 单数 复数
主 prozor prozori
属 prozora prozora
与 prozoru prozorima
宾 prozor prozore
呼 prozore/prozoru prozori
位 prozoru prozorima
具 prozorom prozorima
žena女人，阴性
格 单数 复数
主 žena žene
属 žene žena
与 ženi ženama
宾 ženu žena
呼 ženo žene
位 ženi ženama
具 ženom ženama
dijete孩子，中性
格 单数 复数
主 dijete djeca
属 djeteta djece
与 djetetu djeci
宾 dijete djecu
呼 dijete djeco
位 djetetu djeci
具 djetetom djecom
格的用例
On mi je kao brat.
他对我如兄弟一般。(brat兄弟，主格)
Pozajmite mu novaca.
借他点钱!(novaca是novac钱的复数属格)
knjiga moga brata
我兄弟的书(brata是brat兄弟的单数属格)
Oprostite mi moje neznanje.
请饶恕我的无知。(mi是ja我的与格短形)
Učim hrvatski jezik.
我在学克罗地亚语。(hrvatski克罗地亚的，宾格;jezik语言，宾格)
Grad je pokriven snijegom.
城市被冰雪覆盖。(snijegom是snijeg的具格)
On živi u gradu.
他住在城里。(gradu是grad城市的位格，克罗地亚语里位格不能独立使用必须和介词搭配)
3. 形容词
克罗地亚语形容词也和名词一样有性、数、格的变化，需要与被修饰的名词保持一致。形容词有定指和不定指之分，比如dobar dječak一个好男孩(不定指)，dobri dječak那个好男孩(定指)。部分形容词有变级。以lijep grad(美丽的城市)为例其变格形式如下：
单数不定指
主格 lijep grad
属格 lijepa grada
与格 lijepu gradu
宾格 lijep grad
位格 lijepu gradu
具格 lijepim gradom
复数数不定指
主格 lijepi gradovi
属格 lijepih gradova
与格 lijepim gradovima
宾格 lijepe gradove
位格 lijepim gradovima
具格 lijepim gradovima
单数定指
主格 lijepi grad
属格 lijepog(a) grada
与格 lijepom(u)/lijepom(e) gradu
宾格 lijep grad
位格 lijepom(u)/lijepom(e) gradu
具格 lijepim gradom
呼格 lijepi grade
复数定指
主格 lijepi gradovi
属格 lijepih gradova
与格 lijepim gradovima
宾格 lijepe gradove
位格 lijepim gradovima
具格 lijepim gradovima
呼格 lijepi gradovi
克罗地亚语绝大部分形容词都可以通过加后缀的方式构成比较级，最高级只需要在比较级的基础上加前缀naj-即可。例如：
blag温和的-blaži较温和的-najblaži最温和的
brz黑的-brži较黑的-najbrži最黑的
čist干净的-čišći/čistiji较干净的-najčišći/najčistiji最干净的
zgodan帅的-zgodniji比较帅的- najzgodniji最帅的
lijep美的-ljepši比较美的(另有lak轻的-lakši比较轻的，mek软的-mekši比较软的)-najljepši最美的
个别形容词特殊的比较级形式。例如：
dobar好的-bolji较好的
zao坏的-gori较坏的
mal/malen小的-manji较小的
velik大的-veći较大的
比较级句子里常见的标志是有nego(比……，接主格)和od(比……，接属格)。例如：
Beograd je veći nego Dubrovnik.
贝尔格莱德比杜布罗夫尼克大。(veći是velik“大”的比较级)
Vaš je razred topliji od našeg(a).
你们的教室比我们的暖和。(topliji是topao“温暖”的比较级)
形容词比较级、最高级也像原级一样有性、数和格的变化。
4.数词
-基数词
1-10：jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, deve, deset
-序数词
1st-10th：prvi, drugi, treći, četvrti, peti, šesti, sedmi, osmi, deveti, deseti
数词的变化以及用法相当复杂，从略。
5.人称代词
克罗地亚语人称代词变格如下：
格 我 你 他 她 它
主 ja ti on ona ono
属 mene/me tebe/te njega/ga nje/je njega/ga
与 meni/mi tebi/ti njemu/mu njoj/joj njemu/mu
宾 mene/me tebe/te njega/ga,nj nju/je,ju njega/ga,nj
位 o meni o tebi o njemu o njoj o njemu
具 sa mnom s tobom s njim(e) s njom(e) s njim(e)
格 我们 你们 他们 她们 它们
主 mi vi oni one ona
属 nas vas njih/ih njih/ih njih/ih
与 nama/nam vama/vam njima/im njima/im njima/im
宾 nas vas njih/ih njih/ih njih/ih
位 s nama s vama s njima s njima s njima
具 s nama s vama s njima s njima s njima
注意，上述两张表格里位格和具格都加了介词，仅表示相关的变格形式通常需要加介词，并非固定的形式。
斜杠后的形式为非重读形式。一些例句如下：
Da li si mu ga dala?
你把它给他了吗?(mu是on“他”的与格非重读形式，这里作间接宾语;ga是ono的宾格非重读形式，此处作直接宾语)
On je sada među nama.
他现在正在我们中间。(on他，nama是mi“我们”的位格)
Učili su nas kako izbjeći opasnosti.
他们告诉了我们如何避险。(nas是mi“我们”的与格)
Znam čovjeka koji radi s njima.
我知道那个和他们一起工作的人。(s njima和他们，s要求接具格，njima是oni“他们”的具格)
6.动词
克罗地亚语动词有时、体、态等语法范畴，形态变化较为复杂。
6.1不定式
绝大部分动词不定式以-ti结尾，个别动词以-ći结尾。例如：čitati读、vidjeti看、tresti晃动、raditi工作、jesti吃、imati有、govoriti说话、voljeti爱/喜欢、nositi带、moći能够、peći烘焙、leći躺下、ići走。
克罗地亚语是“巴尔干语言联盟”里几种有不定式的语言之一，这个地区性语言联盟的特色之一是失去了动词不定式，同支的语言如保加利亚语、马其顿语的不定式被其他形式取代了。
6.2 主动形动词
主动形动词是构成几种过去时的动词形态，也可单独作为定语修饰名词。不定式词干以-a, -i, -e, -u结尾者去掉-ti后加词缀：-o/-ao阳性单数、-li阳性复数、-la阴性单数、-le阴性复数、-lo中性单数、-la中性复数。例如：
umeti(会)：umeo, umeli, umela, umelo, umeli, umele, umela
tresti(晃动)：tresao, tresli, tresla, treslo, tresli, tresle, tresla
除此之外，根据词干会因为自身的特点而发生相应的变化，不一一说明。
6.2 变位法
动词根据不定式词干结尾和现在时词干结尾分成四种变位法，以下每种变位法各举一例，列出现在时各个人称的变位。
第一变位法“tresti晃动”
tresem, treseš, trese, tresemo, tresete, tresu
第二变位法“čuti听”
čujem, čuješ, čuje, čujemo, čujete, čuju
第三变位法“igrati玩，打球”
igram, igraš, igra, igramo, igrate, igraju
第四变位法“moliti请求”
molim, moliš, moli, molimo, molite, mole
6.3 时态
1)现在时
形态变化如6.2中举的例子不再累述。以下是一些例句：
Uzrujavaš se ni zbog čega.
你对什么都不要感到沮丧。(uzrujavaš se是uzrujavati se的现在时单二)
Ovdje se ne govori engleski.
这里不讲英语。(govori se是govoriti se的现在时单三)
Morem plovi mali brod.
一艘小船在海里航行。(plovi是ploviti的现在时单三)
2)过去时
克罗地亚语有四种过去时，分别是过去完成时、过去未完成时、一般过去时和过去先行时。前两种时态动词为单一式，后两种时态的动词需要和助动词配合构成复合式。
a.一般过去时
该时态由助动词biti(是)的现在时简式sam, si, je, smo, sto, su和主要动词的主动形动词构成。例如：
pjevati(唱)
sam pjevao/sam pjevala
si pjevao/si pjevala
je pjevao/pjevala/pjevalo
smo pjevali/pjevale
ste pjevali/pjevale
su pjevali/pjevale/pjevala
否定式只需要在助动词简式前面加ni-。例如：nisam、nisi、nije。
用例
Tu kuću je sagradio poznati arhitekt.
一位著名建筑师造了那栋房子。(sagradio je是sagraditi“建造”的一般过去时阳性单三)
Kupila sam dvoje cipele.
我买了两双鞋。(kupila sam是kupiti“买”的一般过去时阴性单一)
Njegov je glas odjekivao brdom.
他的声音在群山间回响。(odjekivao je是odjekivati“发出回声”的一般过去时阳性单三)
b.过去先行时
构成是在一般过去时的基础上加助动词biti的过去时形动词，或者biti的过去未完成时加主动词的过去时形动词。该时态多用于书面语，口语里不常用。例如：
čitati(读)
bio sam čitao/bila sam čitala
bio si čitao/bila si čitala
bio je čitao
bio je čitala
bio je čitalo
bili smo čitali/bile smo čitale
bili ste čitali/bili ste čitale
bili su čitali
bile su čitale
bile su čitala
用例
Bio sam čitao/Bijah čitao prije nego što su oni došli u našu kuću.
我在他们来我家之前就读完了。
c.过去完成时
构成是完成体动词的不定式词干加-h、零、零、-smo、-ste、-še。例如：
čuti(听)
čuh, ču, ču, čusmo, čuste, čuše
reći(告诉)
rekoh, reče, reče, rekosmo, rekoste, rekoše
用例
Dođoše jučer u našu kuću.
昨天他们来过我家。(dođoše是doći“来”的过去完成时复三)
d.过去未完成时
主要有未完成体和多次体动词构成，词缀为-h, -še, -še, -smo, -ste, -hu。另有部分词干结尾者有增音-ja-。例如：
učiti(学习)
učah, učaše, učaše, učasmo, učaste, učahu
brinuti(担心)
brinjah, brinjaše, brinjaše, brinjasmo, brinjaste, brinjahu
用例
Ona čitaše tu zanimljivu knjigu svakog jutra.
她曾经每天早上都阅读那本有意思的书。(čitaše是čitati“读”的过去未完成时单三)
3)将来时
克罗地亚语有两种将来时：将来时和先将来时。简要列举如下：
a.将来时
助动词htjeti(想要)的现在时加主动词不定式。例如：
voljeti(爱)
ću/ćeš/će/ćemo/ćete/će voljeti
也可以调换位置，-ti结尾的词变为-t
voljet ću/ćeš/će/ćemo/ćete/će
但是-ći结尾的动词不变化。例如：ići će, peći ćeš
用例
Sutra ćemo o njegovu učenju razmišljati, govoriti i nešto zaključiti.
明天我们会思考、谈论以及总结他的诸多研究。
b.将来先行时
由biti的完成体现在时变位形式加主动词过去分词构成。例如：
raditi(工作)
budem radio/radila
budeš radio/radila
bude radio/radila
bude radilo
budemo radili/radile
budete radili/radile
budu radili/radile
budu radila
用例
Kad budeš došao u knjižaru, kupi tu zanimljivu knjigu.
你来书店的时候要买那本有趣的书。
Nakon što budem to vidio, promijenit ću odluku.
看到那个时我会改变主意的。
克罗地亚国旗
